Oblačenje posle porođaja


Evo od kako imam Vuka, nisam se ni jednom baš doterala, ni za svoju dušu ni za neku proslavu.
Ili ne stignem kod frizera, ako sam stigla, onda nisam našla neku odeću u svojoj veličini lepu, ako sam našla, ne obuvaju mi se štikle uz to, gde u njima da jurim za detetom, pa izaberem espadrile. O šminkanju sam već pisala.
U početku nisam obraćala pažnju ali sad sam počela pomalo da se osećam neadekvatno.
Kad se pojavim na primer na dečjem rođendanu u odeći koju smatram pristojnom i malo svečanijom a okruže me tule suknje, metri tila, čipke, centimetri veštačkih trepavica, noktiju i ekstenzija.
I još vučem uvek neku torbu što sam dobila uz kolica koja mi je zgodna jer mi taman stanu u nju rezervne čarape i gaće za dete, vlažne maramice, rezervna odeća za njega. U početku sam nosila klač ali koja je poenta kad je ionako naguram u tu veliku torbu da mi samo zauzima prostor, pa sam batalila.
Očigledno postoji neko mimoilaženje između onoga što ja smatram pristojnom kombinacijom i nečega što je postalo norma dok nisam obraćala pažnju.
E pa ako se deset puta za redom na dešavanjima doživljavam underdressed znači da negde grešim.
A i jeste krajnje vreme da malo odbacim mameći stil, vala posle tri i kusur godina i nije mi to neki izgovor. Ali kad je taaako udobno. Široke tunike, tegljive pantalone što se šire kako se širiš, šarene espadrile da se ne nabada u štiklama okolo.
Tačno mi je nasilje da se sad menjam.
Ali! Sledi revizija ormara.
I lista za kupovinu: za početak cipele, da nisu štikle od 12cm ali da nisu ni espadrile u bojama proleća. Bluza da nije široka kao trudnička ni duga do kolena. Farmerke BEZ elastina.
Ma i tule suknju ću da kupim ako me ponese atmosfera. Ionako sam kao mala želela puder roze pačku.
Izgleda da je došlo vreme da prestanem da se krijem iza bezoblične odeće i iščuđavam otkud sve te lepe doterane žene.

Comments