Chores

NEVIDLJIVI ženski posao u domaćinstvu. Prepoznajem ovde sebe i mame iz okruženja.
Čak i kad krenem na trčanje, što je jedino "moje" vreme u toku dana, najčešće vučem korpu prljavog veša u vešernicu (pffff koliko mrzim što mi mašina nije pri ruci, kome još treba
v e š e r n i c a), nekad i novu kesu praška, dve tri kese smeća, u povratku uzmem meso iz zamrzivača i povrće iz podruma, pokupim Vukove igračke što je bacao sa terase i kad sam već dokona zalijem cveće.
Da ne pričam koliko puta dnevno sredim stan u krug samo da održim prihvatljiv nivo higijene i reda potreban za funkcionisanje.


Još je gore kad mi muž ima slobodan dan pa imam odraslog svedoka svog tog besmislenog posla. Ja poslujem i delujem nadrndano, on ne zna gde će sa sobom, da l' da beži da l' da proba da uradi nešto, šta god da uradi ne valja. I tako, jesam ja za podelu kućnih poslova, teoretski. U realnosti mi ispada mnogo lakše završiti sama sve nego trošiti dodatnu energiju na delegiranje i čekanje da nešto bude urađeno. A nije da mi muž nije voljan da učestvuje nego prosto tokom života nije imao potrebu da usavrši kućne poslove. I eto, vidim da sam si sama kriva ali hajd' ovako smo navikli da funkcionišemo, da sad krenem da menjam nešto verovatno bismo godinama živeli u haosu dok muž i sin ne ispeku zanat. Zato sve promene odlažem do daljnjeg makar dok mi Vuk ne poraste.


Comments