8.mart


Kako se širi Vukova svest tako se i meni širi spektar onoga što bih želela da mu objasnim. Prvo raščistim koji je moj stav, osmislim kako to približiti trogodišnjaku i onda  sledi implementacija. Pošto trogodišnjaci ne uče odjednom, već u kontinuitetu. Ponavljanje, ponavljanje, sažeto i jasno.
Uhvatio me nespremnu 8. mart, kao, volela bih da ga nekako objasnim ali ne znam kako na brzinu, bila sam u gužvi ovih dana.
Ne umem na prepad ni odraslima tačno da objasnim šta je za mene, na primer, feminizam. Namerno kažem za mene, jer je taj pojam toliko nekako razvlačen, prljan, evo, ako kažem, ja sam feministkinja, rogobatno zvuči, kao da sam došla da se svađam. A nisam.
Ove godine sam zato preskočila Vuku priču o 8.martu, on je ionako još u novogodišnjoj atmosferi, juče mi je doneo vreću sa igračkama i čestitao Božić.
Ali ima nešto bolje od priče.
Ima priliku da vidi mamu kako uči i dobija desetke, tatu kako kuva i pere sudove, mamu na traktoru, tatu sa usisivačem. I da tu nije bitno šta su muški a šta ženski poslovi, već da je sve stvar dogovora.
Mama radi šta hoće, tata radi šta hoće a oboje hoće najbolje za porodicu.
Bilo bi me sramota da podignem balvana koji misli da je dovoljno da se za sve gluposti i nepažnju iskupi jednim karanfilom 8.marta.
Balvan se ne rađa, balvan se postaje, deca upijaju poruke iz okruženja, devojčica u roze kuhinju da bude slatka i tiha a dečak ima malo veći izbor, ali opet, sinčina da bude, nikako nežan i osetljiv, sramota.
Na ovoj problematici treba raditi od malih nogu, najbolje dobrim primerom u praksi. Kad pređu neki uzrast, uđu u pubertet, mislim da je već kasno, ne možeš starog kera naučiti novim trikovima.
To je za njihovo dobro.
Najvažnije je dečake i devojčice jednako usmeravati na sticanje znanja i veština, knjige, knjige, i još knjiga, pored toga sport, takođe da nevezano za pol učestvuju u kućnim poslovima.
Ako im posle toga ostane energije da glume frajere i frajerice, super, kako god.
Ali u onom poretku gde se devojčice usmeravaju u kuhinju i lepe lutke da budu a dečaci mačo, uspešni ali da umru od gladi ako im neko ne spremi ručak, nešto gadno smrdi.
Mi imamo priliku da im pokažemo da može bolje jer sve kreće iz kuće.
Eto, meni muž i sin nisu čestitali 8. mart, ali su ustali u pola 5 jutros i čekali me dok sam polagala ispit.
I onda je Vuk rekao: "E to je moja junakinja!", ali to je druga priča.
Suština je, voleti se, preispitivati, menjati i biti primer.
Jer monkey see monkey do, mislim children 😀


Comments