Kako sam utonula u majčinstvo

Kad se Vuk rodio baš sam se potrudila da zadržim dobar deo starih aktivnosti. Posvetila sam mu se od jutra do mraka ali vikendom se išlo u Beograd zbog moje glume/joge/predavanja/seminara. U povratku je bila obavezna stanica biblioteka kod pijace u Zemunu, da se popuni zaliha do sledećeg dolaska.
Pošto je spavalica moglo je da se čita i uči i odmori i sve pozavršava.
Ali ti dolasci su bili prenaporni, pakovanje kolica, sterilizatora, pulta za presvlačenje, ogradice, gimnastike za bebe, flašica, i tako dva puta nedeljno, trud da se ispoštuje bebin ritam uprkos tumbanju tamo ovamo, i polako sam se predala.
Odbacivala sam jednu po jednu aktivnost sve kao ma dobro, ima vremena, biće jednom opet, porodica na prvo mesto, ja na poslednje, ništa zato, tako to ide kad se udaš/porodiš, ionako sediš kući i planduješ.
I ostadoh izolovana u selu.
Gušilo me nezadovoljstvo i u jednom trenutku sam do te mere potisnula sve što mislim i osećam da sam se skroz primirila. Zaboravila sam šta želim, negde sam se zagubila.
U međuvremenu smo ušli u mnogo lep i miran period sa Vukom, i potpuno sam se uživela u ulogu majke i domaćice.

E tu se krije najveća zamka. Kad uživaš i ušuškaš se u udobnosti svoje zone komfora prestaje svaki napredak.
Nezadovoljstvo je poželjno, treba ga podsticati i grcati u nezadovoljstvu, a onda grebati rukama i nogama da se nešto promeni.
Jer ako ne... Dok sam mlada i relativno lepa, mogu da budem ukrasna kućna pomoćnica koja obavlja gomilu nevidljivog i neplaćenog posla koji potpada na kraju pod jedno veliko ništa a posle mogu da budem ocvala žena toga i toga koji je postigao to i to dok sam ja sedela kod kuće i lakirala nokte. Naravno, deca se sama rađaju i podižu kao što se i domaćinstvo samo vodi. To se nigde ne računa kao posao vredan pomena.
Podseća me na onu poučnu priču o žabi u kotliću, kako se voda greje, žaba umesto da iskoči, prilagođava se temperaturi i to tako dok više nema snage da iskoči i onda bude skuvana.
Mislite o tome, nemojte biti žaba.
A da nam je lako-nije.
Mesta u vrtićima nema, rodna neravnopravnost cveta, uz najbolju volju i organizaciju nekad nemaš snage za potpunu efikasnost.
Zato svaki naš korak napred zaslužuje ovacije.
Ja samo znam da po svaku cenu moram uskoro da vratim sebi samostalnost.
Da li će to biti prekvalifikacija, preduzetništvo, pčelarstvo, kućna radinost ili nešto deseto, nebitno. Što pre da iskočim dok još imam snage.

Comments