Шетњааа

Само мојих пет минута.

Увече, кад се цурама позабави тата, обучем моју активну мајцу и - правац природа.

Уживање за сва чула. Мириси који се преливају, мешаји и прелазе из једног у други... У једном тренутку ми мирише дрво, у следећем трава и, у зависности од годишњег доба, разно цвеће. А тек кад пукне поглед на залазак сунца. Или, кад избијем на највишу тачку, а тамо ме мало продува лагани поветарац и одува сву негативну енергију која се накупила током дана. Затим шумаааа, поточић, вода која жубори, док птице и славуји певају са свих страна.

Мало узбрдо, мало низбрдо - моје ноге су јако срећне, а бука у глави посгаје све тиша и тиша... И ето мене код мојих цура. Расположена, срећна и весела - да наставимо где смо стали...

Comments