37. дан

Сваки дан изнова бројим циклус. Као да јуче нисам ни бројала. Ни дан пре тога, и тако редом...
Данас сам уплашена. Шта ако сам трудна са трећим младунчетом? Како би то логистички изгледало? Сигурно још мање слободног времена... Па се онда запитам - које моје слободно време? Оно време, увече, када цуре спавају а ја балдисала гледам у једну тачку и терам себе да се покренем да барем обавим основне физиолошке потребе? Или оно време ноћу када крену на смену да се буде, а мени очи као у сове? Супер... Још један пар ножица за разбијање камена у бубрегу...
Није да нисам радила тест... Био је негативан. Али, опет, 37. дан...
А колико јуче сам била одушевљена идејом о трећем младунцу. Све је било у фазону - лако ћемо... А дан пре тога ми се смењивало расположење - и бих, и не бих... Баш се природа поиграла са нама женама - дала нам хормоне и онда се лудо забавља посматрајући нас.
У првом тренутку, уопште није лако и једноставно, али, кад се мало измакне и посматра - стварно изгледа као добра позоришна представа, једино што има много главних ликова и сви су они у једној глави. И управо сада, док покушавам да саставим сопствене мисли како бих оставила белешку коју ће ми, за неко време, бити забавно да прочитам, оба младунца скачу по мени.... А ко зна - можда и треће у стомаку...
Време ће показати.

Comments