Kad su stigle trešnje

Svanulo savršeno jutro, onako vedro pa sunčano pa duva vetrić a pre toga bio niz tmurnih hladnih dana, početak maja.
Stigle trešnje. Trešnje! I to ne bilo kakve već one krupne, bordo, sočne i slatke, nigde ih još nema za kupiti.
I naravno, brzo odvedem Vuka u voćnjak da jedemo. A ja nešto besna bez razloga, mislim, uslovno bez razloga, uvek se može naći neki razlog. Ustala na levu nogu, izbija mrzovolja iz svake pore, dovoljno me pogledati pa se osetiti nelagodno. Vuk naravno presrećan, grli mi nogu od miline, jede one trešnje, sve mu curi niz bradu po novoj majici.
Puca pogled po padini, trešanja koliko voliš, dole potok pa šuma. Šumadija u svom najlepšem izdanju.
Mislim se samo, koliko čovek treba da je proklet pa da bude mrzovoljan po takvom danu i gde će mi duša.


Comments